Uvažavajući običaje i tradiciju, u dvorištu naše škole tokom prolećnog raspusta "niklo" je neobično drvo. Reč je o majskom stablu, širom Evrope poznatom kao simbolu najlepšeg godišnjeg doba i buđenja prirode.
Iako ukrašavanje majskog stabla potiče od davnina, prvi pisani izvori datiraju iz XV veka.
Visoko stablo se vadi iz zemlje, a potom očisti od grančica i lišća. Umesto stabla može se koristiti i veća grana.
Drvo se kiti šarenim vrpcama, cvećem i farbanim jajima, mada se neretko uz njega može naći i flaša vina. Ovaj simbol ukazuje na radostan praznik, buđenje proleća.
Nakon kićenja stabla, ljudi bi ga zakopali u zemlju ili kačili iznad kapije. Običaj je nalagao da se prvog dana maja stablo obiđe tri puta i izgovaraju stihovi: "Drvo nam se razgranalo, meni sreću rascvetalo".
Osim što se obeležavao po selima, ovaj praznik bio je poznat i po gradovima.
